Мора да је неко перушком опајао прашину са Месеца. Другачије не могу објаснити појаву оволико много седих људи, на улицама мога града. Просула се прашина по главама мојих суграђана чекача, пријатеља и другара...
Изгубих дах, застадох да предахнем, а млађи одоше. Некада пре, у оно моје време, ја предводих трку смело. Бејах пун снаге и самопоуздања. За споријима тад се не окретох. Док си млад снага у теби као из кладенца буја....
Сред среде баба мора негде да се деде. Среда, среда крајњи је термин а баби се не да. Вуну на преслици развлачи у прсте пљуне, врти, вуну у нит опреда на вретено навлачи. Средом вуну да распреда није греда, ал се...
У ме није утренирано да клекнем, да молим. Ја сам чедо на овој земљи рођено Задојено пркосом и сузом предака заклето да никада не пузим. И лакше ми је, стојећи усправна чела да тонем на дно, него под скуте да...